Пролог

„ХОДОЉУБЉА”, „КАРАВАН”, „СКИТАМ И ПРИЧАМ”
Култура путовања

У самом темељу туризма је идеја путовања. Тек потом следе одмор, забава, авантура, здравље, струка, присуствовање неком важном догађају. Чежња човека за путовањем је многозначна, прастара и увек модерна.
„Путовање није само начин да се пређе, углавном најкраће и најефикасније, раздаљина између две тачке у простору. Много више од тога, путовање је и истраживање, сазнавање, освајање новога, пустоловина, игра. Оно може бити страст, филозофија, поглед на свет, може имати своју естетику и поетику, своје обреде. Има у њему нечега од древне алхемијске тајне: не мењају се само предели кроз које се путује, него и сам путник. Путовање није само упознавање света у којем живимо, него и сопствене душе. Божанско није у ономе ко је предмет дивљења, него у ономе ко се диви. Да, лепота је у оку онога ко гледа.
Можете у много наврата путовати у неку земљу а да заправо ништа битно не спознате о њој. Да се она не отвори за вас, ни ви за њу. Да останете само корисник техничких услуга, као што користите банкомат на ћошку, у неком безименом граду, чекајући да преседнете у авион за ко зна где. Једну земљу не можете уистину упознати ако не проникнете у душу њених људи, у њене боје, мирисе, укусе, светлости и таме, симболе, вина, зачине, мелодије, врхове, воде. Ако не ослушнете њен пој, њен смех и њену тишину. Ако не осетите како се она весели и како пати. Ако не проверите оно што су писали путници пре вас и не оставите писамце онима који ће доћи после...” (Србија – друмовима, пругама, рекама, 2007)
Пре но што је претворено у данашњи комерцијално-индустријски феномен, путовање је много више имало овакву природу. Било је део и основа једне високоразвијене културе путовања. Имало димензију отмености и дубљег разумевања. Није свођено на техничка питања, нити је такозвана ефикасност прождирала у њему лепоту, чар. Погледајте старе путописе, бедекере, разгледнице. Погледајте путописне серијале, попут Каравана Милана Ковачевића. Вратите се Џумхуровим Ходољубљима, Капоровом Скитам и причам, Љубави у Тоскани Милоша Црњанског.
Наравно, променили су се време, начин живота, култура средстава. Променили смо се и ми сами. Али није мудро, чак је опасно, олако одбацити то дивно старо злато. Пристати на плићак, на брзо и кусо, свести све на двадесетак стереотипних слика и упола мање речи.
Размислите о томе пре но што изаберете аранжман за наредно лето.